Breaking News
Da li stres radi za Vas?

Da li stres radi za Vas?

Svake večeri organizator događaja Stejsi Lin (32) ostavlja svoj ajfon sa otvorenom aplikacijom za podsetnik pored kreveta. Kada joj se desi da se u toku noći probudi, a mozak je podseti na mejlove koje je zaboravila da pošalje ili se seti sjajne ideje za sledeću prezentaciju, ona to jednostavno unese u svoj telefon.

“Najbolje ideje su mi pale na pamet usred noći, i kad bih zabeležila ono što me muči, u stanju sam da ponovo mirno zaspim jer sam ispraznila mozak”, kaže ona.

Izgleda da su upravo u to vreme, oko tri sata ujutru, Stejsine misli najproduktivnije, tako da, umesto da traži lek ili terapiju, ona svoju anksioznost prihvata kao nešto pozitivno.

“Kada sam uznemirena, zamišljam najgori mogući scenario, a zatim činim sve da bih ga predupredila”, kaže Stejsi. “Nedavno sam radila jedan događaj i morala sam da napunim pet bioskopa širom Britanije. U igri su bile hiljade funti, kao i moja reputacija. Pošto sam nedeljama brinula zbog toga, jedne noći sam se probudila sa sjajnom idejom. Shvatila sam da bi kampanja na Tviteru bila rešenje. To se i desilo, događaj je bio rasprodat.”

Danas psiholozi smatraju da postoji određena tačka u kojoj anksioznost može da deluje pozitivno i da poveća produktivnost nervnog sistema. “Znamo da stres može da pojača učinak na više nivoa”, kaže profesor Kreg Džekson, šef katedre na Univerzitetu u Birmingemu. “Kada ste izloženi stresu, nastaje biohemijski odgovor poznat kao “anksiozni podsticaj”. U tom trenutku, više motivacionih supstanci poput adrenalina preplavljuje vaš organizam. To vas čini budnim, fokusiranim i punim energije, a vaš mentalni učinak se povećava. Sportisti, glumci i plesači istrenirani su da koriste ovaj podsticaj da bi poboljšali svoju produktivnost.

Međutim, postavlja se pitanje kako da izbegnete da od “dobre” anksioznosti skliznete do ivice sagorevanja (burnout sindrom). “Kada dođete do toga da se stres i anksioznost previše nagomilaju, učinak slabi jer vaše telo ne može da održi tako visok nivo supstanci stresa koje se nekontrolisano šire kroz organizam”, dodaje profesor Džekson. “Tako dolazi do negativnih efekata anksioznosti i stres postaje hroničana pojava. Postajete žrtva straha, ne uspevate da se fokusirate, a kad treba da donesete neku odluku, potpuno se blokirate.”

Elinor Bejker (30) pati od ozbiljnih napada anksioznosti pre svakog nastupa, i to od kad je pre devet godina počela da se profesionalno bavi plesom. “Bukvalno sam se razbolela zbog straha, ne znajući šta mi je činiti”, priča ona. Pa ipak, umesto da dopusti da je takvo stanje savlada, ona se trudi da iskoristi ta osećanja kako bi postigla neke pozitivne efekte. “Praktikujem vežbe disanja koje mi pomažu da se smirim i svedem napetost na podnošljiv nivo. Bez te doze nervoze ne bih mogla da održim visok nivo izvođenja jer ne bih mogla da budem dovoljno fokusirana.”

Naravno, previše anksioznosti deluje destruktivno. Više od 2,2 miliona ljudi u Velikoj Britaniji ima simptome anksioznosti, a podaci nacionalne službe za zdravlje pokazuju da se broj pacijenata s anksioznim poremećajima, uključujući opsesivno-kompulzivni poremećaj, poremećaj izazvan posttraumatskim stresom i panični napad, od 2007. godine upetostručio. Takođe, broj prepisanih lekova za smirenje, kao što je valijum, povećao se za 13 procenata za poslednje četiri godine, a broj recepata za antidepresive koji se koriste za lečenje anksioznosti za čitavih 38 procenata.

“Rešenje je da probate da nađete način da se izborite s anksioznošću, a ne da koristite negativne metode kao što su lekovi, alkohol ili hrana”, kaže profesor Džekson. “Veoma je bitno da se utvrdi šta je uzrok anksioznosti – npr. loši međuljudski odnosi na poslu – a zatim treba tražiti način da se iz te situacije izađe, recimo, razmišljati o novom poslu. Razlika između ljudi koji uspevaju da preokrenu anksioznost u svoju korist i onih koje ovaj poremećaj savlada ogleda se u sposobnosti da kontrolišu situaciju. Ako ste anksiozni, bitno je da razmišljate o mogućnosti da kontrolišete posledice onoga što izaziva anksioznost”, dodaje Džekson.

Za Kim Čilmen-Bler (36), koja ima svoju izdavačku kuću, zamišljanje najgoreg scenarija predstavlja jedini način da se izbori sa visokim nivoom svakodnevnog stresa na poslu. “Imam 50 zaposlenih i prinuđena sam da svaki dan dam poneki otkaz”, kaže ona. “Nedavno je čitavo naše odeljenje prodaje bilo pod lupom, i svaki put kada bih ušla u kancelariju, želudac mi se stezao, a to je trajalo po čitav dan, kao i lupanje srca i znojenje dlanova. Sela bih i razmišljala šta je najgore što bi moglo da se dogodi: mogli smo da nastavimo da gubimo novac, što bi na kraju dovelo do bankrota firme. Kada zapišete ono što vas muči, to deluje olakšavajuće jer dolazite do saznanja da ono najgore što bi moglo da se desi i nije toliko loše. Naravno, gubitak kompanije bila bi propast, ali znam da bih to ipak preživela. To je kao kad odlažete suočavanje s problemima. Međutim, bila sam spremna da pronađem rešenje. Doživljavam svoje stanje anksioznosti kao znak da treba da preduzmem nešto da bih našla izlaz iz problematičnih situacija”, priča Kim.

Stejsi se slaže. Ona je spremna da nastavi da se budi u tri ujutru da bi zabeležila svoje misli, da bi posle toga, oslobođena stresa, ponovo utonula u san. “Učinila sam da anksioznost radi za mene”, kaže ona. “Da nije tako, ne bih mogla ni upola tako dobro da funkcionišem na poslu.”

Da li vaš stres radi za vas?
Profesor Kreg Džekson otkriva značenje simptoma anksioznosti koji mogu da poboljšaju vaš učinak i onih koji vas koče.

Pozitivna anksioznost

  • Osećate da ste puni energije
  • Spremni ste za izazov ako osećate određenu dozu straha
  • Niste potpuno u svom elementu, ali uspevate da jasno razmišljate
  • Fokusirani ste i čvrsto stojite na zemlji
  • U stanju ste da utvrdite korake koje treba da preduzmete da biste rešili problem
  • Osećate da možete da utičete na ishod onoga što uzrokuje anksioznost
  • Znate da uzrok vaše anksioznosti ne mora da traje večno

Negativna anksioznost

  • Ne možete da se koncentrišete
  • Imate problema s pamćenjem
  • Često se dešava da se parališete od straha
  • Niste u stanju da donosite odluke
  • Niste fokusirani i ne razmišljate jasno
  • Osećate se beznadežno
  • Niste motivisani, osećate se iscrpljeno
  • Ne možete da kontrolišete situaciju
  • Pijete alkohol, pušite ili pribegavate hrani da bi ste prevazišli probleme
  • Spavate mnogo manje nego obično (a to traje duže od dve nedelje)
  • Imate simptome anksioznosti koji ne prestaju ni kada se okonča stresna situacija
Plugin by:aAM